Usklađenost obrazovanja sa potrebama tržišta
Začeci obrazovanja u Srbiji vezani su za davni 12. vek i prvog srpskog prosvetitelja, Svetog Savu. Obrazovna nastava održavana je po manastirima. Međutim, pet vekova kasnije osnovane su prve škole i obrazovni sistem poprima drugačiji oblik. Danas se obrazovanje u Srbiji odvija pod nadzorom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i deli se na: predškolsko, osnovno, srednje i visoko obrazovanje sa Univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Prištini.
Da li je obrazovni sistem u Srbiji usklađen sa potreba i zahtevima koje postavlja tržište? Poslednjih godina sve češće se postavlja ovo pitanje! Odgovor na ovo pitanje, najverovatnije, retko ko zna, ali potrebno je da osobe koje izlaze iz obrazovnog sistema svojim veštinama odgovaraju zahtevima poslodvaca da bi bili konkurentni na tržištu.
Da bi se uskladile potrebe tržišta sa obrazovanim kadrom, potrebni su kontinuirani monitoring, istraživanje, analiza i implementacija prikupljenih informacija. Trenutno se u Srbiji školuju đaci i studenti gotovo svih profila i ako za pojedinim profilima na tržištu rada odavno ne postoji potražnja. Sve to dovodi mlade ljude u nepovoljan položaj da rade ono za šta nisu obučenu, kao i da odustanu od svojih dugogodišnjih ciljeva.
Najtraženija zanimanja trenutno u Srbiji su poslovi zavarivača, limara, pekara, kuvara, poslastičara i pica-majstora. Osobe ovih profila mogu mnogo brže doći do zaposlenja od osoba sa visokom stručnom spremom. Osim što se brže zapošljavaju, oni mogu i mnogo više zaraditi od visoko obrazovanih stručnjaka. Međutim, tu se javlja jedan ogroman problem. Poslodavci neretko traže da osoba koju će zaposliti ima određeno radno iskustvo iz te oblasti, jer da bi ovladao veštinama i tehnikama pomenutih poslova, potrebno je vreme, brzina i kasnije rutina. S’obzirom da školstvo ne predviđa praksu pomenutih profila ili, pak, ako postoje unutar škola, neadekvatne su i nedovoljne, đaci su prinuđeni da sami pronalaze poslodavce kod kojih će se bez nadoknade obučiti za predviđene poslove i da kombinuju nastavu, učenje i praksu. Čak i po završenom školovanju, mnogi pristaju na rad bez naknade. Zašto je to tako? Zato što su mnoge generacije vaspitane u duhu marksističke ideologije, koja počiva na otuđenosti i eksploataciji ljudskih resursa. Međutim, poslednjih osam godina sprovodi se sistem oglednih obrazovnih profila i do sada je uključeno 150 škola. Osnova ovog profila je insistiranje na praksi. Kod nekih trogodišnjih profila, oko 30% gradiva spada u teoriju, a sve ostalo je praktična nastava. Anketiranje poslodavaca pokazalo je da su se učenici iz oglednih profila mnogo lakše i brže uklopili u radnu sredinu, od učenika koji su išli u školu po klasičnom programu školovanja. Međutim, i pored dobre isplativosti zanata, mnoga deca izbegavaju da ih upisuju, jer smatraju da to upisuju oni koji ne mogu i nemaju šta drugo; sa zanatom se mora raditi, a sva deca maštaju o zaposelnju u javnom sektoru gde veruju da se samo sedi u fotelji i ništa se ne radi. Njihovo verovanje je, naravno, pogrešno.
Postoji još mnogo zanata koji su veoma traženi u Srbiji, ako malo više „zagrebete“ po tržištu rada, videćete da veliko interesovanje, od strane poslodavaca, postoji i zanimanjima poput tehničara farmaceutske proizvodnje, mašinske robotike, drumskog saobraćaja, kao i carinski tehničari. Tržište rada pokazuje da odmah iza ovih zanimanja potražnja postoji i za kozmetičarima, medicinskim tehničarima, veterinarima. Razvoj automobilske industrije doprineo je tome da su dosta traženi radnici koji rade na sklapanju delova za automobile, što je za sobom povuklo i sve veću potražnju za automehaničarima. Zatim traženi su i operateri na CNC mašinama ( operateri mašinske obrade – strugar i glodač, rukovaoc CNC bušilicama, rukovaoc CNC mašinama za obradu drveta ), tako da ako posedujete ova znanja zaposlenje možete naći u industriji mašinstva i obrade metala. Traženi zanati su i poput stolara, fasadera i kozmetičara. Ova zanimanja daju prostora i za otvaranje sopstvene firme ili kozmetičkog salona i da na taj način budete „sam svoj gazda“.
Ali, pored gore navedenih zanata, velika potražnja na tržištu rada postoji i za visoko obrazovanim profilima poput građevinskih inženjera, tehnologa, lekara specijalista i programera. Diplomci se danas često pitaju zašto su studirali kada rade poslove za koje nije potrebna ni srednja škola, a kamoli fakultet? Odgovor na ovo pitanje je jednostavan – kada se jednom zaposlite u struci razlika između vas i vaših manje obrazovanih vršnjaka raste sa godinama i postoji značajna verovatnoća njihovog zapadanja u siromaštvo u starosti. Takođe, mladi se odlučuju na dalja školovanja i usavršavanja radi sticanja znanja, veština, intelektualnog nadograđivanja, kao i radi značajnih materijalnih sredstava.
Velika potražnja na tržištu rada postoji i za pedijatrima, anesteziolozima, estestkim hirurzima, farmaceutima, informatičarima, matematičarima. Sticanje svih gore navedih znanja zahteva određena odricanja, vreme i mnogo volje, ali znanje nema cenu i nakon završetka studija sigurno je da će diploma opravdati svoju cenu.
Postoji jedna izvanredna novina koja je, od skora, uvedena u visoko obrazovni sistem. Naime radi se o studentskoj praksi, koja se pokazala kao odlična za pokazivanje, dokazivanje i izdvajanje pojedinaca iz mase. Poslodavci na taj način mogu da uoče nečije kvalitete i da po završetku studija zaposle baš tu osobu. Takođe, značajna novina je i stručna praksa, koja daje mogućnost diplomcima da se pokažu u svojoj oblasti, da steknu određenu praksu i veštine, pa i da ostanu kod poslodavaca koji su im dali mogućnost da kod njih vrše stručnu praksu. Naravno, ako se dobro pokažu i poslodavci prepoznaju njihove kvalitete za odeređeni posao u firmi i za kasniji doprinos napretku iste. Stručna praksa je značajna novina za mlade i iz razloga što akcenat nije samo na javnim, već i na privatnim preduzećima, što naravno vuče za sobom da veći broj mladih bude zapošljen u oblasti za koju se školovao. Zbog velike nezaposlenosti i teške ekonomske situacije, fakultetski obrazovani ljudi se, ponekad, odluče za prekvalifikaciju na zanatska zanimanja. Najviše mogućnosti i raznovrsnosti poslova može se naći u Beogradu, ali takođe je tamo i najveća nezaposlenost. Statistički podaci govore da do zaposlenja najteže dolaze ekonomisti, tekstilni tehničari, ali i poljoprivredni i mašinski inženjeri.
Zašto sa onda školuju mladi ovih profila? Pa naravno zato što investicije u nova preduzeća, znače nova radna mesta za sve obrazovne profile, ka o i za ekonomiste, tekstilne tehničare, poljoprivredne i mašinske inženjere. Jer, ukoliko se ne bi školovali ovi profili došlo bi do njihovog deficita na tržištu rada, a cena toga je mnogo velika.
Sve u svemu, za koje god zanimanje da se odlučimo nećemo pogrešiti, jer svaki obrazovni profil mora naći svoje mesto u društvu i implementaciju stečenih znanja za dobrobit celokupnog društva.