Šta razlikuje dobrog doktora od lošeg
U većoj ili manjoj meri, tek svi smo skloni da karakterišemo medicinsko osoblje po načinu na koji se ophode prema nama i drugim pacijentima. Iz tog razloga smo se potrudili da od mnogih dobijemo odgovor na pitanje šta razlikuje dobrog doktora od lošeg i na koji način se situacija u našem zdravstvenom sistemu može promeniti.
Moramo priznati da su nas neki odgovori ostavili zatečene, te da prosto nismo mogli da verujemo da takvi ljudi mogu da se bave ovim nadasve plemenitim zanimanjem. Srećom za sve, tako negativnih odgovora je bilo zaista malo, ali činjenica da oni postoje dovodi u pitanje da li zaista svako ko želi da upiše medicinsku školu ima pravo da postane medicinska sestra, lekar, odnosno član medicinskog osoblja. Naravno da nam nije cilj da prilikom prikazivanja odgovora iz ove ankete navodimo takve odgovore, te ćemo se fokusirati na one koji su prvenstveno pozitivni.
Svi ispitanici su saglasni u stavu da ono što razlikuje dobrog doktora od lošeg potiče od kuće, te da se na prvi pogled može videti ko je od medicinskog osoblja dobronameran i lepo vaspitan, a ko se tim poslom bavi samo zato što je određenu školu završio.
Plemenitost i pozitivan stav prema ljudima je osnovna karakteristika kvalitetnog odnosa dobrog medicinskog stručnjaka sa njegovim pacijentom i to je ono što svi ispitanici u anonimnoj anketi, a koju je srednja škola Sveti Arhangel imala prilike da sprovede, ističu kao prvi razlog za definisanje nekog medicinskog stručnjaka kao dobrog.
Sledeće sa čime su svi ispitanici manje ili više saglasni jeste da je dobar lekar onaj, koji je spreman da sasluša svog pacijenta i da mu posveti dovoljno pažnje, a bez obzira što ga čeka mnogo papirologije i ostali pacijenti. Činjenica da jedan medicinski stručnjak ima vremena za osobu, koja mu se obraća za pomoć je sasvim dovoljna da on bude okarakterisan kao dobar lekar i čovek.
Nakon toga sledi stručnost, jer bez obzira koliko da je neko dobronameran prema pacijentu i uopšteno govoreći, dobar i kvalitetan čovek, bez završene stručne škole i fakulteta, odnosno neprekidnog doškolovavanja u oblasti medicine, sve bi to palo u vodu, jer on ne bi mogao pacijentu da pomogne.
Naravno da uvek ima slučajeva kada čak i lekar, koga mnogi pacijenti karakterišu kao dobrog i stručnog, ne postupi onako kako bi pojedinac očekivao, ali iznad svega toga treba staviti činjenicu da je najvažnije da on u svakoj situaciji ispuni svoj zadatak i konkretnom pacijentu omogući najbolju negu i pomoć. Upravo to i jeste razlog zašto pacijenti sebi daju za pravo da brojne medicinske stručnjake karakterišu kao dobre ili loše, mada ne možemo reći da to jeste opravdano. Trebalo bi da svako od nas ima na umu da su i lekari ljudi, sa svim svojim vrlinama i manama, te ih upravo tako i treba posmatrati koliko god je to moguće.