Ovo niste znali o dobrovoljnom davanju krvi
Oko davanja krvi često postoje brojne nedoumice... i dok ima onih koji bez razmišljanja redovno odlaze u Institut za transfuziju krvi i ostale službe za transfuziju, kojih ima u celoj zemlji, a kako bi dali krv i na taj način mnogima bili od koristi, ima i onih koji to ne žele da učine, jer se boje da će im to doneti mnoge nevolje.
Međutim, postoje činjenice o dobrovoljnom davanju krvi sa kojima je retko ko upoznat, a koje će sasvim sigurno pomoći mnogima da se odluče neki naredni put da ipak daju krv ili odgovore na apel nadležnih institucija za dobrovoljne davaoce krvi.
Dakle, prvo i osnovno što je potrebno da imaju na umu svi, koji se skeptični prema dobrovoljnom davanju krvi jeste da će im biti omogućena potpuno besplatna analiza krvi. Da bi neko mogao da bude dobrovoljni davalac krvi, mora biti provereno stanje njegove krvi prvi, kao i nivo hemoglobina i utvrđeno eventualno prisustvo hepatitisa B i C, AIDS - a i sifilisa. Upravo zahvaljujući tome će dobrovoljni davalac krvi biti potpuno rasterećen brige o stanju svog zdravlja.
Dokazano je da osoba koja sa vremena na vreme daje krv ima mnogo manju šansu da u budućnosti oboli od karcinoma različitih organa, zato što se nivo gvožda u njihovoj krvi donekle smanjuje, a time i rizik od ovog, ali i mnogih drugih oboljenja.
Zanimljivo je i to da pojedina istraživanja dovode u vezu proces podmlađivanja organizma i dobrovoljno davanje krvi. Naime, stvar je u tome da se na taj način utiče na koštanu srž, koja počinje da proizvodi nove, mlade ćelije i da se na taj način obnavlja. A sve to ima uticaja i na podmlađivanje celog organizma.
Smatra se, isto tako da redovno dobrovoljno davanje krvi ima uticaja i na smanjenje rizika od brojnih kardiovaskularnih oboljenja, a primarno od infarkta miokarda. Istraživanja pokazuju da žene u periodu menopauze, koje daju krvi dva do tri puta godišnje smanjuju rizik od infarkta u velikoj meri, kao i muškarci srednje dobi.
Za kraj smo ostavili informaciju, koja se najčešće smatra predmetom polemike. Reč je o tome da se mnogi pitaju da li se prilikom davanja krvi može osoba zaraziti, odnosno inficirati. Da bismo otklonili sve sumnje po tom pitanju, moramo napomenuti da se isključivo sterilnim priborom vadi krv davalaca i to u okviru Instituta za transfuziju krvi, kao jedine specijalizovane institucije, te specijalizovanih službi za transfuziju krvi, a koje postoje pri medicinskim ustanovama u celoj zemlji. S obzirom na to da se radi o nadležnoj medicinskoj ustanovi, čiji zaposleni su dužni da vode brigu o stanju zdravlja svakog dobrovoljnog davaoca, to oni isključivo koriste pribor za jednokratnu upotrebu. A sve to dalje znači da se jednom korišćen pribor odmah baca nakon upotrebe, te se za svakog narednog davaoca kvi koristi novi. Dakle, ne postoji bojazan da se prilikom dobrovoljnog davanja krvi u u okviru specijalizovanih službi, odnosno Instituta za transfuziju krvi Srbije bilo koji davalac zarazi.