O školama u Indiji, Japanu, Saudijskoj Arabiji…
Kontakti sa pripadnicima različitih kultura odlika su savremenih komunikacija. Iznenađujuće sličnosti ili razlike često su rezultat navika stečenih upravo u školi, pa je interesantno upoznati se sa pravilima uz koja se obrazuju i vaspitavaju mladi u drugim zemljama sveta.
Krenimo od Indije
Disciplina je od početka do kraja školovanja u Indiji veoma važna, što uključuje i obavezne školske uniforme. Sa uzrastom se one menjaju, pa u nižim razredima devojčice nose praktične haljine-kecelje bez rukava, a dečaci šortseve i košulje. Kasnije su za devojčice obavezne suknja i bluza, a za dečake dugačke pantalone i polo košulja, uz pulovere i blejzere sa grbom škole. Preporučena dužina suknje je preko kolena, ali učenice tvrde da brzo rastu, pa se i nešto kraće suknje tolerišu.
Bez uniforme se u školu može doći samo u dve prilike – na Dečji dan (14. novembar, rođendan prvog premijera Indije Džavaharlala Nehrua) i na sopstveni rođendan, kada se drugarima obično podele čokoladice.
Devojčice sa kosom dovoljno dugom da ispletu pletenice obavezne su to i da učine. Za dečake je propisano da moraju biti uredno podšišani.
Najveći problem su, kako sami učenici u Indiji svedoče, bele platnene patike za dane kada je u rasporedu fizičko vaspitanje, koje moraju biti čiste. One teško ostaju bele, pa su sve metode, uključujući i bojenje kredom, popularne.
Zvuči neobično, ali fizičko kažnjavanje (obično lenjirom po dlanovima) je još uvek prisutno u školama u Indiji, čak i u srednjoškolskom uzrastu. Druge vrste kazni su – stajanje u klupi, ispisivanja rečenice sa poukom na tabli desetinama puta ili udaljavanje sa časa. Učenici su, međutim, složni, da je sve to bolje nego pozivanje roditelja u školu kako bi se upoznali sa prekršajem.
U indijskim školama učenici ustaju kada nastavnik uđe na čas uz zajednički pozdrav “dobar dan gospodine/gospođo”. Udžbenici se uvijaju u pak-papir, u višim razredima je dozvoljeno nošenje sata i upotreba hemijske olovke, uobičajena su sportska i druga takmičenje između odeljenja uz obavezan defile…
U Japanu – učenici čiste učionice
U japanskim školama učenici se na ulazu izuvaju i obuvaju čistu obuću za boravak u učionicama.
U nižim razredima učenici i nastavnici jedu identične školske obroke, dok u višim razredima donose sendvič od kuće. Veoma malo škola ima trpezariju, pa učenici ručaju u svojim klupama.
U školama nema domara – učenici sami čiste prostor u kojem borave, svakoga dana. I u školskoj kuhinji na posluživanju su angažovani učenici, na smenu.
Vannastavne aktivnosti su obavezne i takođe se odvijaju u školama, posle nastave, za vreme praznika i raspusta. Na raspustu, koji traje oko pet nedelja, đaci imaju veoma mnogo domaćih zadataka i obavezne timske aktivnosti ili praksu – u školi.
Na početku i na kraju svakog časa učenici ustajanjem pozdravljaju profesora.
Saudijska Arabija – škole za devojčice i škole za dečake
U Saudijskoj Arabiji devojčice i dečaci obavezno, u toku čitavog školovanja, pohađaju odvojene škole – u školama za devojčice i predavači su žene, a u školama za dečake – muškarci. Tradicionalna saudijska odeća je obavezna posle trećeg razreda.
U školskom restoranu u ponudi su sokovi, sendviči, čips…
Na ranim uzrastima je dozvoljeno fizičko kažnjavanje (lenjirom ili prutom po šakama), a kasnije se kao kazna primenjuje smanjenje ocena.
Religijsko obrazovanje je veoma važno tokom pohađanja osnovne i srednje škole, koje, kao i u Srbiji, traje dvanaest godina.
Postoje velike razlike između škola u siromašnim krajevima i onih u većim gradovima, čak i kod javnih ustanova koje finansira država. Škole koje imaju više novca obezbeđuju učenicima “pametne table” i ormane sa kasetama, prevoz školskim autobusom, gimnastičke sale i bazene, čak i ekskurzije u inostranstvo.