Koliko je praksa važna za obrazovne profile medicinske struke?
Skloni su mnogi da misle da je školovanje u okviru medicinske struke prilično jednostavno i da su osobe, koje steknu diplomu za zanimanje medicinska sestra - tehničar, zatim pedijatrijska sestra - tehničar ili ginekološko - akušerska sestra, odnosno medicinska sestra - vaspitač ili bilo koje drugo u toj oblasti uvek u prednosti, jer lako mogu da pronađu posao.
Iako možda tako izgleda na prvi pogled, ne može se reći da je to u potpunosti istina, najpre zato što se radi o vrlo zahtevnim poslovima, koji iziskuju neprekidno učenje i požrtvovanje. Uz to, posebno je važno da svi koji se školuju za jedno od zanimanja iz oblasti medicine budu prisutni u okviru praktične nastave, a kako bi usavršili znanja koja će steći u toku teorijskog dela nastavnog programa.
Da li svaki obrazovni profil medicinske struke uključuje i praksu?
Program za apsolutno svaki obrazovni profil, koji je vezan za medicinsku struku je propisan od strane nadležnog Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Upravo prema tom programu i srednja škola Sveti Arhangel u Novom Sadu organizuje kako redovno školovanje za zanimanje medicinska sestra - vaspitač, odnosno za zanimanje ginekološko - akušerska sestra i pedijatrijska sestra - tehničar, kao i za zanimanje medicinska sestra - vaspitač, zatim laboratorijski tehničar i fizioterapeutski tehničar.
A sva ta pravila važe i za programe prekvalifikacije, zatim dokvalifikacije i za stručno osposobljavanje za bilo koje zanimanje medicinske struke, kao i za vanredno školovanje, što je sve u ponudi ove specijalizovane obrazovne institucije. U tom smislu se poštuju u potpunosti odrednice nadležnog Ministarstva, te većina ovih obrazovnih profila uključuje i obavezno pohađanje praktičnog dela nastave.
Nastavni program za svaki obrazovni profil u oblasti medicine podrazumeva i da je unapred definisano koliko radnih sati u kom razredu svaki kandidat ima obavezu da pohađa praktičnu nastavu.
Koliko je praksa važna za obrazovne profile medicinske struke?
Ako kažemo da je izuzetno važno da kandidati pohađaju i teoretski i praktični deo, koji podrazumeva nastavni program za zanimanja medicinske struke, to je potpuna istina. Zapravo, ako kandidati pohađaju samo teoretski deo, odnosno predavanja, a izostanu sa prakse, oni neće moći da steknu diplomu za zanimanje ginekološko - akušerska sestra ili medicinska sestra - tehničar, odnosno za bilo koje drugo zanimanje iz oblasti medicine, jer je tako propisano zvaničnim nastavnim programom.
Uopšteno rečeno, potpuno je svejedno da li kandidat pohađa redovno školovanje za neko od tih zanimanja ili vanredno, odnosno da li pohađa stručno osposobljavanje za zanimanje laboratorijski tehničar ili za bilo koje drugo, te programe dokvalifikacije ili prekvalifikacije, jer ovo pravilo važi u svakom slučaju.
Praktični deo nastavnog programa za zanimanja medicinske struke je izuzetno značajan iz više razloga. Ipak, najosnovni je taj što će kandidati biti u prilici da na licu mesta, odnosno u okviru izabrane medicinske ustanove pokažu svojim mentorima da su savladali teoretska znanja iz različitih predmeta i da mogu da ih primene u praksi. Jer bez prakse u oblasti medicine ne možemo da govorimo o kvalitetno obavljenom poslu.
A jedino što se razlikuje jeste princip pohađanja praktične nastave u slučaju da se kandidat redovno školuje za određeni obrazovni profil iz oblasti medicine ili da pohađa program prekvalifikacije, dokvalifikacije ili stručno osposobljavanje, odnosno da se odluči za opciju vanrednog školovanja.
Pravilo ove obrazovne institucije je da će prethodno svako od njih da dobije precizne informacije o tome da u okviru programa redovnog školovanja, srednja škola Sveti Arhangel Novi Sad definiše u kojim će zdravstvenim ustanovama biti u obavezi kandidati da pohađaju praktični deo nastave. Naravno da je definisano i trajanje prakse, te da svaki kandidat ima obavezu da u izabranoj zdravstvenoj ustanovi bude prisutan određeni broj radnih sati, a kako bi bila ispoštovana pravila nastavnog programa, propisanog od strane nadležnog Ministarstva.
Međutim, ako kandidat odluči da se školuje u okviru obrazovnog profila medicinska sestra - tehničar ili medicinska sestra - vaspitač, to jest bilo kog drugog u oblasti medicine vanredno ili u okviru programa dokvalifikacije, stručnog osposobljavanja, te prekvalifikacije, onda ima i mogućnost da samostalno pronađe zdravstvenu instituciju, u okviru koje će da pohađa praksu. Nadležni u ovoj školi će svakako biti u obavezi i da informišu svakog kandidata o tome da u slučaju da se opredeli za takvu varijantu, škola nije u mogućnosti da pruži garancije za kvalitet praktičnog dela nastave. Jednostavan je razlog za to, pošto se garancije za kvalitet prakse kandidatima daju isključivo, ukoliko oni budu taj deo edukacije pohađali u zdravstvenim ustanovama, sa kojima ova obrazovna institucija ima već saradnju i može da garantuje za kvalitet.
Kandidati koji pohađaju stručno osposobljavanje za zanimanja medicinske struke, odnosno vanredno školovanje ili prekvalifikaciju, kao i program dokvalifikacije su u obavezi da nakon pohađanja određenog broja sati prakse, a koliko je predviđeno zvaničnim nastavnim programom, o tome dostave relevantan dokaz nadležnima u školi. Ustvari bi trebalo da dostave potvrdu izdatu od strane izabrane zdravstvene institucije o tome da su u okviru nje pohađali određeni broj časova prakse.
Da rezimiramo, ne samo da je praktična nastava bitna za lica, koja žele da steknu diplomu za ma koje zanimanje medicinske struke, nego bez pohađanja praktičnog dela nastave oni i ne mogu da steknu diplomu za željeni obrazovni profil, pošto je i teoretski i praktični deo uključen u zvaničan nastavni program.