Donacija organa: Opcija za spasavanje života
Sve se češće može čuti tvrdnja da treba zaveštati svoje organe, jer se na taj način pruža mogućnost da mnogi životi budu spaseni. Kako je dobro poznato da je u pitanju, donekle osetljiva tema u svetu medicine, to uopšte ne čudi što u našoj zemlji još nije u tolikoj meri kao, možda u svetu zaživela ova inicijativa.
Šta kaže statistika?
Odmah mora biti naglašeno da statistički podaci, barem što se naše zemlje tiče, a vezano za broj donorskih kartica i transplantacija, mogu da se smatraju poražavajućima. Gotovo 30% bubrežnih bolesnika, koji su na dijalizi se smatraju pacijentima spremnim za transplantaciju, ali nažalost nema dovoljno donora. Ipak, na teritoriji Vjvodine, kao i u nekim drugim delovima Srbije se situacija malo po malo poboljšava. Upravo zato se sve češće organizuju predavanja, čiji je cilj da zainteresovani budu upoznati sa značajem doniranja organa. Prema proračunima, u našoj zemlji b trebalo da postoji oko 2 miliona osoba, koje se mogu smatrati potencijalnim donorima, te bi bilo neophodno da se njihov broj iz godine u godinu uvećava, a da bi bili pokriveni svi zahtevi za transplantacijama. Kako dostupni podaci pokazuju, najveći je procenat onih pacijenata, kojima je potrebna transplantacija bubrega, dok je nešto manji broj onih kod kojih je potrebno izvršiti transplantaciju jetre, a statistički gledano je najmanje ljudi kojima je potrebno novo srce.
Zašto se Srbi retko odlučuju za doniranje organa?
Ne spori se da su mnogi čuli za moućnost transplantacije organa, te da su donekle upoznati sa razlozima zbog kojih bi valjalo da postanu donori. Ipak, u većini slučajeva se za dobijanje donorskih kartica odlučuju ili ljudi, čiji je član porodice bio u situaciji da mu je potrebna transplantacija nekog organa ili oni, koji su svoju humanost pokazali kroz učešće u brojnim akcijama davanja krvi. Naravno da je najveći broj vlasnika donorske kartice među medicinskim mradnicima, a pretpostavlja se zato što su oni najbolje upoznati sa činjenicom da na taj način mogu da pomognu određenom broju ljudi. Ali, jedan od osnovnih razloga koji se navodi za manjak interesovanja naših zemljaka za doniranje organa jeste njihova nepoverljivost. Naime, mnogi strepe od toga da ako medicinsko osoblje dobije informaciju da su oni potencijalni donori organa, a u nekom trenutku dođu u situaciju da im je neophodno lečenje, neće dobiti adekvatan medicinski tretman. Sasvim je logično da je to, gotovo nemoguće da se dogodi, ali to svakako mnogi navode kao prvi razlog zbog čega ne žele da nakon moždane smrti doniraju svoje organe. Drugi razlog, isto ne tako logičan kao prvi, a ujedno i ne tako lako razuljiv se odnosi na krađu organa. Zašto bi uopšte neko "krao" organe koji su već donirani je pitanje, na koje ne možemo dati baš logičan odgovor, mada su anketirani ipak to naveli kao razlog zbog čega ne žele da doniraju svoje organe posle moždane smrti.
Koji se organi mogu donirati?
Ovo je tek jedno od pitanja na koje potencijali donori žele da dobiju odgovor. U principu, osim mogućnosti da bude donirana rožnjača, vlasnici donorskih kartica mogu da spasu život i osobama kojima je potrebno izvršiti transplantaciju jetre i bubrega, ali i pluća, te naravno srca. Dakle, praktično rečeno, osoba koja poseduje takozvanu donorsku karticu ima mogućnost da na taj način spase živote većeg broja ljudi. Čak i da donor na taj način uspe samo život jednoga da spase, dovoljan je razlog da prihvati da njegovi organi nakon moždane smrti budu donirani.
Donacija organa: Opcija za spasavanje života
Ako se neko odluči da postane donator organa, potrebno je da se obrati specijalizovanoj instituciji, te da zatraži takozvanu donorsku karticu. Na taj način se obavezuje da nakon utvrđene moždane smrti, svoje organe donira onome za koga stručnjaci procene da mu je potrebno, uz uslov da taj organ izabranom pacijentu odgovara, a što je već oblast za koju su zaduženi hirurzi i ostali medicinski radnici, koji će uzeti učešće u procesu transplantacije. Da bi mnogi građani naše zemlje došli do saznanja koliko je donacija organa važna za spasavanje života drugih ljudi, potrebno je uključiti stručnjake koji će organizovati predavanja, te u okviru njih zainteresovanima pružiti sve potrebne informacije, ali im odgovoriti i na pitanja, te im razrešiti brojne nedoumice koje imaju u vezi sa tim. Samo ako se podigne svest ljudi o tome kakvog uticaja zaveštanje njihovih organa može imati, a ujedno im se i razbije strah od bilo kakve zloupotrebe tog čina, možemo da očekujemo povećan broj vlasnika donorskih kartica u budućnosti.