Da li je životni vek ljudi smanjen u odnosu na pre?
Poznat je podatak da su ljudi ranije znatno duže živeli nego danas. Kako pokazuju dostupni podaci, smatra se da je čovek ranije živeo preko stotinu godina, u proseku i to bez nekih naročito ozbiljnih oboljenja.
Danas su, međutim podaci o prosečnoj starosti stanovnika Zemlje porazniji, jer se oni kreću od 60 do 80 godina, a sve u zavisnosti od toga u kom delu sveta ljudi žive, te kakve uslove za život imaju.
Razloga za tako drastično smanjenje životnog veka ljudi ima mnogo, tako da nema nedoumica oko toga da li je životni vek ljudi smanjen u odnosu na pre ili ne.
Kao jedna od osnovnih karakteristika savremenog načina života, a koja posredno vodi ka smanjenju prosečne starosti stanovništva jeste naveden stres i ubrzani tempo života. Gotovo da ne postoji čovek koji se u toku samo jednog dana ne susretne sa mnoštvom stresnih situacija, a što sve ima negativan uticaj na kvalitet njegovog i života njegovih ukućana, kolega i prijatelja, te svih onih sa kojima dolazi u dodir.
Naravno da je životni vek znatno duži u onim zemljama, u kojima se ljudi ne susreću sa problemima egzistencije, te u kojima ne postoji problem da zarade dovoljno novca, da bi zadovoljili svoje potrebe i zaista uživali u životu na najbolji mogući način.
Sa druge strane, stanovnici zemalja u kojima je ekonomija na niskom nivou razvoja, odnosno u kojima je stopa nezaposlenosti na visokom nivou, imaju dodatnih poteškoća da zarade novac, kako bi mogli da obezbede svojoj porodici i sebi sve što im je neophodno za kvalitetan život. Sve to dovodi do povećanja stresnih situacija, a to dalje vodi prema brojnim oboljenjima i uopšteno govoreći, smanjenju kvaliteta života. Naravno da je prosečna starost stanovnika takvih zemalja znatno niža nego u zemljama u kojima je ekonomska situacija mnogo bolja.
Još jedan od faktora koji utiče na smanjenje kvaliteta života i životne dobi ljudi jeste neadekvatna ishrana, odnosno sklonost ka unošenju takozvane brze hrane i prilično nekvalitetnih namirnica. A sve to opet ima itekako veze sa brzim načinom života, kao i sa činjenicom da sve više pripadnica nežnijeg pola biva prinuđeno da se stalno zaposle, što znači da nemaju vremena da pripremaju obroke kod kuće, već konzumiraju nekvalitetne namirnice u restoranima i kisocima sa brzom hranom.
Srećom, svest ljudi o svemu pomenutom se polako, ali sigurno budi, pa je sve više zagovornika prirodne ishrane i kvalitetnijih životnih navika. Upravo iz tog razloga, mnogi svetski priznati naučnici smatraju da će buduće generacije uspeti da vremenom produže prosečan životni vek, ali ipak ne postoji siguran pokazatelj da će se to zaista i dogoditi. Upravo zato nam i ostaje jedino da svako od nas radi na sebi i nastoji da kvalitet svog života, kao i života njemu bliskih ljudi unapredi u svakom segmentu.